Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

Dating > Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

Click here: ※ Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta ※ ♥ Igre i Aktivnosti Dece Predskolskog Uzrasta

Sem toga, odrasli su katkad skloni da potcene intezitet decijih emocionalnih dozivljavanja. Na uzrastu od 3 do 6 meseci, razvijaju se skoro jedna za drugom sledece emocije : gnev, gadjenje i strah. Ukoliko govorite o nečemu što nije u vidokrugu, dete najverovatnije neće znati o čemu pričate.

U skladu s ovakvim telesnim razvojem, stvaraju se nove mogućnosti za kretanje. Ako je to ponasanje cesto onda to obicno se povezuje sa napetoscu. Kao i kod jezičkih igara i igara sa igračkama, postoji mnogo načina da se koristeći knjige i slike u stvari usredsredite na jezik. U ovom poriodu deca imaju drugačiji pogled prema životinjama od odraslih, jer ne znaju odale to dolazi. Emocije kod dece javljaju se relativno rano, ali u pocetku su jos nediferencirane. Motivišući zvukovi i igre. Zeleo to covek ili ne, emocije su sastavni deo svakog coveka.

Kada vreme dozvoli, deca odlaze u šetnju oko 30 min u obližnji park, ili pored reke. Postoje preporuke od strane stručnjaka za bavljenje određenim sportskim aktivnostima po uzrastu po Dambou. Poželjno je da vaspitač nenametljivo prati tok igre i rukovodi njime, ali ne sme narušavati dečiju slobodu i inicijativu. Dete ispoljava svoja osecanja Deca nisu u stanju da se uzdrzavaju , tj da neispoljavaju svoje emocije.

Dečja igra i njena neprocenjiva uloga za učenje i razvoj dece - U urbanim sredinama, s porastom standarda, bavljenjem intelektualnim radom a uz smanjenu fizičku aktivnost, uočava se porast broja osoba koje imaju povećanu telesnu težinu, kako kod odrasiih tako i kod dece.

S prohodavanjem se kod dece javljaju prve fizičke aktivnosti u vidu igre, koje blagotvorno deluju na celokupan psihomotorni razvoj deteta. Posećivanjem savetovališta pri dečijim dispanzerima, gde se odvijaju sistematski pregledi koji su propraćeni savetima o ishrani, roditelji dobijaju prve signale o eventualnoj gojaznosti svog deteta. Prve organizovane fizičke aktivnosti odvijaju se uključenjem dece u odgovarajuće vaspitne grupe pri vrtićima. U vrtićima je i ishrana pod kontrolom stručnjaka nutricioniste. Polaskom deteta u školu stiču se uslovi za upražnjavanje ozbiljnijih fizičkih aktivnosti, kada deca dostižu fizičku zrelost. U školskom uzrastu su nastava fizičkog vaspitanja i treninzi značajan faktor prevencije gojaznosti kod dece. Postoje preporuke od strane stručnjaka za bavljenje određenim sportskim aktivnostima po uzrastu po Dambou. Od velikog jе značaja i pravilno balansirana ishrana kao i određene laboratorijske pretrage u prevenciji gojaznosti pedijatrijske populacije. U urbanim sredinama, s porastom standarda, bavljenjem intelektualnim radom a uz smanjenu fizičku aktivnost, uočava se porast broja osoba koje imaju povećanu telesnu težinu, kako kod odrasiih tako i kod dece. Povećana telesna težina, odnosno gojaznost, u zadnje vreme poprima razmere epidemije. U pedijatrijskoj populaciji, u prevenciji gojaznosti s od presudnog značaja adekvatan unos hrane i primerene fizičke aktivnosti u odnosu na uzrast. Fizičke aktivnosti su od izuzetnog značaja i kod dece koja su mentalno ili fizički razvojno ometena, kod dece koja primaju glikokortikosteroide, ili koja imaju učestale respiratorne infekcije. Prevencija gojaznosti treba da počne u najranijem uzrastu — u periodu odojčeta, kada roditelji dovode dete u savetovalište pri dečijem dispanzeru. Krajem prve godine, s prohodavanjem počinju funkcionalne igre — prve fizičke aktivnosti kod deteta koje su od velikog značaja za funkcionalno sazrevanje kore mozga, naročito motorne zone. Mere se telesna težina i telesna visina, dijagnostikuju se promene u rastu i razvoju koštano-mišićnog sistema. Od oko 3,5 godine meri se i krvni pritisak kod dece. Fizičke aktivnosti treba da budu primerene detetovom uzrastu. Veliki broj, na žalost ne sva deca, pohađaju vrtiće gde se fizičke aktivnosti odvijaju po određenom programu. Rade se telesne vežbe svakodnevno, a usmerene aktivnosti se odvijaju jedanput nedeljno. Telesne vežbe se izvode svakodnevno 10 minuta pre užine; počinju vežbama od glave prema peti. Ove vežbe imaju za cilj doživljavanje telesne šeme, povećavanje pažnje kod obrade određenih saznajnih programa. Usmerena aktivnost u mlađoj i srednjoj grupi odvijaju se jedanput nedeljno po pola časa, a u srednjoj i najstarijoj grupi dvaput nedeljno po 45 minuta do jednog sata. Ove aktivnosti imaju uvod, zagrevanje, same vežbe i relaksaciju. Smenjuju se brze i lagane vežbe lopta, vijača, ljuljaška, klackalica, igre na poligonu i drugo. Kada vreme dozvoli, deca odlaze u šetnju oko 30 min u obližnji park, ili pored reke. Ishrana u vrtićima je kontrolisana od strane nutricioniste. S polaskom u školu deca dostižu fizičku zrelost, pa je poželjno bavljenje sportskim treningom. Preporuke po uzrastu za određene sportske aktivnosti, po Dambou, su: UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST 7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje 8-9 umetničko klizanje 7-10 stoni tenis i tenis 9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi 9-12 nordijske discipline trčanje 10-11 sportsko-ritmička gimnastika 10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing 11-12 akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo 12-13 rvanje, konjički sport 12-13 veslanje, streljaštvo, mačevanje 12-14 boks 13-14 biciklizam 14-15 dizanje tegova i body building Kod organizma u razvoju postoji direktna i pozitivna veza fizičkog vežbanja i zdravlja. Potrebno je plansko povećanje obima vežbanja jer ona blagotvomo deluju na sisteme i organe kod određenih bolesti u pedijatrijskoj terapiji i rehabilitaciji. Za realizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka neophodno je uvažavati uzrast sportista, a to znači da je potrebno primenjivati različite sadržaje, metode, postupke i sredstva zavisno od faza njihovog psihičkog i fizičkog razvoja. Ponašanje sportista u svakoj razvojnoj fazi određeno je njenom specifičnošću, tako da se spoljašnji uticaji reflektuju onako kako nalažu mogućnosti određene faze. Zakonitosti psihofizičkog razvoja utvrđuje razvojna psihologija. Te zakonitosti su veoma značajne za pedagogiju jer otkrivaju pravo vreme za adekvatno vaspitno delovanje. Ukoliko se to pravo vreme ne iskoristi, kasnije će biti teško, pa čak i nemoguće, postići željene rezultate u vaspitanju ličnosti sportiste. Čovekove razvojne faze su međusobno uslovljene, tako da je svaka od njih povezana sa svim prethodnim i narednim fazama razvitka. S obzirom da su se problemima vaspitanja u ovom razdoblju pedagozi najčešće bavili s aspekta školskog vaspitanja, uobičajena je njegova podela na predškolski i školski period. Najintenzivnije je proučavan upravo školski period, koji se dalje deli na: mlađi školski uzrast od 6-7 do 11-12 godina srednji školski uzrast od 11-12 do 15-16 godina i stariji školski uzrast od 15-16. Ovaj period takođe karakteriše izuzetna pokretljivost psihomotoričkog aparata, mada su pokreti nesigurni i neprecizni zbog nedovoljne razvijenosti mehanizama u kori velikog mozga. Period ranog detinjstva karakterišu tri specifične faze: odojče do 1. Odojče Tokom prve godine života dete se najbrže telesno razvija. Motorički razvoj deteta u prvoj godini je veoma zapažen. Formiranje motoričkih veština je od izuzetnog značaja za intelektualni razvoj, pa brojni autori motoriku smatraju kolevkom duha. Motorički razvoj odojčeta se može pratiti putem pokreta glave, upotrebe ruke i kretanja tela. Veoma je bitno odojčetu omogućiti što veću slobodu pokreta kako bi moglo slobodno pokretati svoje ruke i noge, kasnije puzati, ustajati, hodati. Intenzivirano je okoštavanje, a mišići postaju sve duži, teži, čvršći i snažniji. U skladu s ovakvim telesnim razvojem, stvaraju se nove mogućnosti za kretanje. U drugoj godini dete već samostalno hoda, a na kraju 2. Interesantno je da dvogodišnje dete voli da se penje uz stepenice, ili da se popne na sto i po njemu hoda. Visina ga oduševljava zato što mu je odatle širi pogled. Podjednako se služi levom i desnom rukom. Osamostaljuje se i povećava se pokretljivost glave. Trogodišnje dete je još naprednije u motorici. Pored toga što slobodno hoda, ono već slobodnije trči i skače. Uočljiva je, međutim, jedna druga značajna pojava — usklađivanje pokretljivosti s osetljivošću. Radi se o senzorno-motoričkoj koordinaciji koja će se razvijati tokom čitavog detinjstva, pa i adolescencije. Predškolsko dete U ovom periodu se nastavlja telesni rast i razvoj. Nastavlja se dalje okoštavanje, mada su kosti još uvek meke i savitljive. Formiraju se krupni mišići. Motorika prati ovaj ubrzani razvoj. Zna se da je motorički razvoj zakonomeran proces kroz koji prolazi većina dece, da postoje valjani testovi kojima se može ustanoviti da li je motorički razvoj optimalan, da li je dete u tom pogledu napredno ili pak zaostaje. Pogrešno je shvatanje da se deca ovog uzrasta dovoljno spontano kreću i da im nije potrebno vaspitno podsticanje. Istina je, međutim, da deca spontanim kretanjem razvijaju samo neke koštano-mišićne strukture, dok neke mogu zaostajati u svom razvoju. Zbog toga je poželjno decu podsticati na što raznovrsnije kretanje. Pored hodanja, trčanja i skakanja, potrebno je upražnjavati i puzanje, penjanje, silaženje, provlačenje, hodanje na rukama i nogama, vešanje i njihanje, veranje, jahanje, dizanje i premeštanje, prenošenje predmeta, bacanje, hvatanje itd. Najsvestranije kretanje postiže se trčanjem i plivanjem. Sportsko vaspitanje u ranom detinjstvu i predškolskom dobu ostvaruje se pretežno putem igre, uz obilato korišćenje vazduha, sunca i vode. Poželjno je da vaspitač nenametljivo prati tok igre i rukovodi njime, ali ne sme narušavati dečiju slobodu i inicijativu. Razumljivo, igrom ne možemo ostvariti sve zadatke neophodne za budućeg sportistu. Za to su potrebne i organizovane vežbe, s kojih se postupno prelazi na čas fizilkog vaspitanja u trajanju od 20 minuta. Na kraju ranog detinjstva, s navršenih 6 godina života, uz pretpostavku da je dete zdravo i da mu je pruženo odgovarajuće negovanje i vaspitanje, dete je po svojim psihofizičkim mogućnostima spremno za polazak u školu.